-
1. Почетак
- 1.1 О контроли верзије
- 1.2 Кратка историја програма Гит
- 1.3 Шта је Гит?
- 1.4 Командна линија
- 1.5 Инсталирање програма Гит
- 1.6 Подешавања за први пут
- 1.7 Тражење помоћи
- 1.8 Резиме
-
2. Основе програма Гит
- 2.1 Прављење Гит репозиторијума
- 2.2 Снимање промена над репозиторијумом
- 2.3 Преглед историје комитова
- 2.4 Опозив
- 2.5 Рад са удаљеним репозиторијумима
- 2.6 Означавање
- 2.7 Гит алијаси
- 2.8 Резиме
-
3. Гранање у програму Гит
- 3.1 Укратко о гранању
- 3.2 Основе гранања и спајања
- 3.3 Управљање гранама
- 3.4 Процеси рада са гранањем
- 3.5 Удаљене гране
- 3.6 Ребазирање
- 3.7 Резиме
-
4. Гит на серверу
- 4.1 Протоколи
- 4.2 Постављање програма Гит на сервер
- 4.3 Генерисање јавног SSH кључа
- 4.4 Подешавање сервера
- 4.5 Гит демон
- 4.6 Паметан HTTP
- 4.7 GitWeb
- 4.8 GitLab
- 4.9 Опције за хостовање које нуде трећа лица
- 4.10 Резиме
-
5. Дистрибуирани Гит
-
6. GitHub
-
7. Гит алати
- 7.1 Избор ревизија
- 7.2 Интерактивно стејџовање
- 7.3 Скривање и чишћење
- 7.4 Потписивање вашег рада
- 7.5 Претрага
- 7.6 Поновно исписивање историје
- 7.7 Демистификовани ресет
- 7.8 Напредно спајање
- 7.9 Rerere
- 7.10 Отклањање грешака са програмом Git
- 7.11 Подмодули
- 7.12 Паковање
- 7.13 Замена
- 7.14 Складиште акредитива
- 7.15 Резиме
-
8. Прилагођавање програма Гит
- 8.1 Конфигурисање програма Гит
- 8.2 Гит атрибути
- 8.3 Гит куке
- 8.4 Пример полисе коју спроводи програм Гит
- 8.5 Резиме
-
9. Гит и остали системи
- 9.1 Гит као клијент
- 9.2 Мигрирање на Гит
- 9.3 Резиме
-
10. Гит изнутра
- 10.1 Водовод и порцелан
- 10.2 Гит објекти
- 10.3 Гит референце
- 10.4 Pack фајлови
- 10.5 Рефспек
- 10.6 Протоколи за пренос
- 10.7 Одржавање и опоравак податак
- 10.8 Променљиве окружења
- 10.9 Резиме
-
A1. Додатак А: Програм Гит у другим окружењима
- A1.1 Графички интерфејси
- A1.2 Гит у Visual Studio
- A1.3 Гит у Visual Studio Code
- A1.4 Гит у IntelliJ / PyCharm / WebStorm / PhpStorm / RubyMine
- A1.5 Гит у Sublime Text
- A1.6 Гит унутар Bash
- A1.7 Гит у Zsh
- A1.8 Гит у Powershell
- A1.9 Резиме
-
A2. Додатак Б: Уграђивање програма Гит у ваше апликације
- A2.1 Гит из командне линије
- A2.2 Libgit2
- A2.3 JGit
- A2.4 go-git
- A2.5 Dulwich
-
A3. Додатак В: Гит команде
- A3.1 Подешавање и конфигурација
- A3.2 Набављање и креирање пројеката
- A3.3 Основно снимање
- A3.4 Гранање и спајање
- A3.5 Дељење и ажурирање пројеката
- A3.6 Инспекција и поређење
- A3.7 Отклањање грешака
- A3.8 Крпљење
- A3.9 Имејл
- A3.10 Спољни системи
- A3.11 Администрација
- A3.12 Водоводне команде
A3.2 Додатак В: Гит команде - Набављање и креирање пројеката
Набављање и креирање пројеката
Постоје два начина да дођете до Гит репозиторијума. Један је да га копирате из постојећег репозиторијума на мрежи или на неком другом месту, а други је да креирате нови у неком постојећем директоријуму.
git init
Када желите да неки директоријум претворите у нови Гит репозиторијум, тако да можете почети да контролишете његове верзије, једноставно можете да извршите git init.
Ово прво уводимо у Прављење Гит репозиторијума, где показујемо креирање потпуно новог репозиторијума са којим почињете да радите.
Укратко причамо о томе како можете да промените подразумевано име гране из „master” у Удаљене гране.
Ову команду користимо у Постављање огољеног репозиторијума на сервер за креирање празног огољеног репозиторијума за сервер.
Коначно, у Водовод и порцелан пролазимо кроз неке од детаља о ономе шта се заиста догађа у позадини.
git clone
Команда git clone је у суштини нешто као омотач око неколико других команди.
Она креира нови директоријум, улази у њега и извршава git init којом прави празан Гит репозиторијум, додаје удаљени репозиторијум (git remote add) са URL адресе коју јој проследите (подразумевано под именом origin), извршава git fetch са тог удаљеног репозиторијума и онда одјављује најновији комит у ваш радни директоријум командом git checkout.
Команда git clone се у књизи користи на доста места, али ћемо навести неколико интересантних места.
У суштини је уведена и објашњена у Клонирање постојећег репозиторијума, где пролазимо кроз неколико примера.
У Постављање програма Гит на сервер приказујемо употребу опције --bare којом се креира копија Гит репозиторијума без радног директоријума.
У Паковање је користимо да распакујемо спаковани Гит репозиторијум.
Коначно, у Клонирање пројекта са подмодулима учимо о --recurse-submodules опцији којом је клонирање репозиторијума са подмодулима мало једноставније.
Мада се користи на многим другим местима у књизи, ово су она донекле јединствена или она на којима се њена потреба донекле разликује у односу на остала места.